Kad pročitam naslov teme meseca jula na platformi, “Mentalno zdravlje roditelja i prevencije sagorevanja”, prvo što mi padne na um je kako bi bilo dobro da postoji Ministarstvo istog naziva. Do tada ostajemo okrenuti sami sebi sa našim borbama, nadanjima, usponima i padovima. Kao u svakoj borbi mnogi izađu ranjeni, neki padnu za ovaj viši cilj odmah na početku, ili mnogo kasnije, a o onima koji dezertiraju nećemo u ovim redovima. Ovde ćemo o prvopomenutim, jer koliko god da smo jaki i dalje na nogama, svi smo izranjavani, manje ili više.
Lično, spletom zanimljivih životnih situacija bio sam spreman za ono što me čekalo, a ta spremnost ojačala se još više spoznajom da će mi životni saputnik (supruga) biti istog mentalnog sklopa, ako ne i jačeg. Ipak, spremnost i pripremljenost su kategorije koje mogu biti od pomoći određeni period i ukoliko je ta trka (da više ne pravim paralelu sa bitkama) kraća, ali da bi se trčao maraton potrebna je konstantna sistemska pomoć, koja bi se ogledala u što kvalitetnijim i učestalijim treninzima roditelja i rešenjima ljudi sa iskustvom, implementiranih u isti taj sistem.