Problemi sa spavanjem česti su kod dece sa autizmom i mogu uključivati teškoće sa uspavljivanjem, česta noćna ili rana jutarnja buđenja, dnevnu pospanost i pomeren ritam spavanja i budnosti. U ovom tekstu saznajte kako biološki ritam i melatonin, senzorne specifičnosti, anksioznost, teškoće sa tranzicijama, rutina i svakodnevne aktivnosti mogu uticati na san, kako prilagoditi okruženje i napraviti predvidivu i održivu rutinu spavanja, kao i kada je potrebno potražiti stručnu i zdravstvenu procenu.
Od večeri do jutra: zašto nastaju problemi sa spavanjem i kako napraviti održivu rutinu
Mnogi od nas smo odrasli uz divne stihove Ljubomira Ršumovića “jednog zelenog dana, onog zelenog leta, kada je bela rada, odlučila da cveta; neko je nekome rekao, najlepši san sam stekao, podelimo ga na dvoje, sad pola sna je tvoje…spavajmo, sanjamo”. Spavanje je jedna od osnovnih bioloških potreba, način na koji odmarmo telo i dušu. Za mnogu decu i odrasle osobe sa poremećajem iz spektra autizma ono ne dolazi lako. Teškoće mogu da se jave već u najranijem uzrastu i mogu izgledati veoma različito: dete ili teško zaspi, ili dugo ostaje budno u krevetu, može da se budi tokom noći, ili ustaje veoma rano, može dugo da spava tokom dana, a noću da ostaje budno ili ima potpuno pomeren ritam spavanja i budnosti. Kod neke dece problem traje godinama, dok se kod druge menja sa uzrastom, promenom rutine, školovanjem, stresom ili drugim životnim okolnostima.