U ovom tekstu objašnjavamo koja je razlika između tantruma i meltdown-a kod dece sa autizmom i kako treba pravilno reagovati. Saznajte uzroke, okidače i efikasne strategije regulacije ponašanja.
Kada uznemirenost izgleda isto, a nije isto
Jednoga dana, oko osam časova ujutru, čekao sam da na zakazane konsultacije dovedu Marka, petogodišnjeg dečaka sa autizmom. Iz kratke poruke koju su mi roditelji poslali saznajem da je Marko neverbalan i nemoguć. Oko značenja prvog prideva ne bi trebalo da postoje nedoumice, ali termin „nemoguć“ otvara prilike za učitavanje brojnih značenja. Stvarajući u mislima različite scenarije ostavio sam otvorenom i mogućnost da se radi o još jednom nemirnom detetu i umornom roditeljskom paru. Stvarnost me je ubrzo demantovala. U sobu prvo ulazi tata sa Markom prebačenim preko ramena. Marko se otima, vrišti, plače bez suza i pesnicama udara majku koja ide iza tate i pokušava da ga smiri. Otac ga spušta. Marko se baca na pod, grize svoju šaku, netremice gledajući u roditelje. Majka se izvinjava: „Obećali smo da ga vodimo na sladoled, kada završimo sa pregledom. On je video da smo prošli pored prodavnice. Evo neka tata ostane da malo porazgovara sa Vama, a ja ću ga odvesti na sladoled da se smiri. Tu smo za pet minuta“.