Vodič za roditelje autistične dece, posebno dece koja ne govore ili imaju teškoće da prepoznaju, razumeju i opišu svoja emocionalna stanja.
Anksioznost kod dece sa autizmom ne ispoljava se uvek kroz strah i plač. Saznajte kako prepoznati znake uznemirenosti kod dece koja teško izražavaju emocije, šta može izazvati anksioznost i kako im pružiti odgovarajuću podršku.
Kada dete ne može da kaže „Uplašen sam“
Zamislite da se nalazite u prostoriji u kojoj je svetlo previše jako, zvuci su preglasni, ljudi govore istovremeno, ne razumete šta se od vas očekuje i ne znate šta će se sledeće dogoditi. Osećate sve veću napetost, ali ne možete da objasnite šta vam smeta, da zatražite pomoć ili da kažete da želite da izađete. Za mnogu decu s PSA (poremećaj iz spektra autizma) ovo nije samo zamišljena situacija. To može biti deo svakodnevnog iskustva. Anksioznost je česta kod dece i mladih s PSA. Istraživanja pokazuju da približno 40% ove dece i mladih ima bar jedan anksiozni poremećaj, što je znatno više nego kod vršnjaka. Međutim, ona ne mora da izgleda onako kako je obično zamišljamo. Ne mora da bude praćena plačem, vidljivim strahom, pitanjima ili izjavama poput „bojim se“ ili „brinem se“. Neka deca ne mogu da govore, neka koriste govor, ali teško pronalaze reči za svoja osećanja, dok druga ne prepoznaju dovoljno jasno šta se događa u njihovom telu i kako da to povežu sa emocijama. Zato je važno da roditelji razumeju jednu osnovnu stvar: dete ne mora da ume da kaže da je uznemireno da bi zaista bilo uznemireno. Ponašanje ponekad postaje najvažniji način na koji dete saopštava da mu je teško.