Autizam i pridružena stanja obuhvataju brojne neurorazvojne, psihijatrijske i fizičke zdravstvene probleme koji mogu uticati na svakodnevno funkcionisanje i kvalitet života osoba iz autističkog spektra. Saznajte zašto se uz autizam često javljaju ADHD, anksioznost, depresija, epilepsija, poremećaji ishrane i spavanja, gastrointestinalne tegobe i druga oboljenja, kako prepoznati njihove simptome i zašto je pravovremena dijagnostika pridruženih stanja važna za odgovarajuću zdravstvenu zaštitu i podršku.
Sve osobe sa autizmom karakterišu poteškoće u socijalnoj komunikaciji, kao i stereotipni, ograničeni i repetitivni obrasci ponašanja, interesovanja i aktivnosti. Međutim, postoje ogromne individualne varijacije u pogledu ispoljavanja određenih simptoma, njihovog trajanja i težine. Iako je autizam trajno stanje, sasvim je očekivano da se izvesni oblici ponašanja menjaju, u zavisnosti od konteksta, aktuelnog zdravstvenog stanja ili razvojnih promena. Roditelji su najčešće dobro upoznati s različitim manifestacijama autizma, tako da promene u svakodnevnom funkcionisanju njihovog autističnog deteta obično pripisuju samom autizmu. Takav oblik kognitivne pristrasnosti neretko imaju i stručnjaci. Ako smo upoznati s činjenicom da neka osoba ima autizam, skloni smo da sve oblike ponašanja te osobe pripisujemo poremećaju iz spektra autizma, ne sumnjajući na mogućnost pojave nekog pridruženog poremećaja. Pošto različiti poremećaji mogu da imaju sličnu kliničku sliku povremeno dolazi do tzv. dijagnostičkog zasenjivanja.