Terapije za autizam treba da budu zasnovane na naučnim dokazima i usmerene na dobrobit, potrebe i kvalitet života autističnih osoba. Tekst razmatra neurodiverzitet, podršku i terapije, kao i rizike neproverenih pristupa, dijeta, suplemenata i „čudotvornih“ tretmana koji obećavaju izlečenje autizma.
Kada razmišljamo o autizmu, obično mislimo o stanju ili poremećaju koji se vezuje za decu i mlade. U svakom slučaju, ekspresija autizma je vidljiva vrlo rano, tako da je predstava o autizmu kao dečjoj bolesti ili poremećaju vrlo rasprostranjena. Onda je i logično da nam ovakav “mentalni poremećaj” koji se javlja kod dece, izaziva toliko tuge i šokantnosti. Ne mogu, a da se ne prisetim upečatljivog dijaloga između Ivana i Aljoše iz romana Braća Karamazovi, o tome kako nas sablažnjava besmislena patnja nevine dece: “razumeš li ti tu besmislicu, prijatelju moj i brate moj, iskušeniče moj božji i smireni, razumeš li zašto je ta besmislica potrebna i stvorena!” (Dostojevski, 1880, p. 195). Nije teško pretpostaviti da će roditelji autistične dece prevrnuti ceo svet i učiniti sve da im pomognu.