Zašto se autizam kod devojčica često kasnije prepoznaje? Razumevanje maskiranja, socijalnih razlika i znakova autizma kod devojčica.
U učionici jedne osnovne škole devojčica sedi u drugom redu. Vredna je, mirna i uvek pripremljena za čas. Nastavnici je opisuju kao povučenu i mirnu (“glasa joj ne čuješ“). Retko se javlja, ali kada je prozovu odgovara tačno i precizno. Na času zna pomerati olovku među prstima, ili ritmično ljuljati stopalo. Ima jednu dobru drugaricu i često provodi vreme čitajući ili crtajući. Crta sa lakoćom, motive sa puno detalja, gotovo ritmično, bez pauze u tom procesu. Na prvi pogled, ništa u njenom ponašanju ne deluje neobično. Tek godinama kasnije, kada ulazi u adolescenciju i počinje da oseća sve veći pritisak socijalnih odnosa, postaje jasno da je celo vreme ulagala ogroman napor da razume svet oko sebe. Javlja se psihijatru usled povišene anksioznosti i narušenog sna. Tada dobija dijagnozu autizma.