Intervju o ranim intervencijama i autizmu sa prof. Koni Kasari: značaj roditeljskog uključivanja, adaptivnih metoda i podrške razvoju dece.
Krajem 2025. godine, u Lisabonu je održan međunarodni kongres EarlyAid European Association for Early Interventions, posvećen ranim intervencijama kod dece sa razvojnim poremećajima. Na ovom prestižnom skupu okupili su se stručnjaci iz celog sveta – profesori i istraživači specijalizovani za autizam i rane intervencije, logopedi, psiholozi. Tokom kongresa imali smo čast da razgovaramo sa prof. Koni Kasari, profesorom psihologije i vodećom stručnjakinjom za razvoj socijalne komunikacije kod dece sa autizmom na Univerzitetu Kalifornija u Los Anđelesu (UCLA), međunarodno priznatom za svoj rad u oblasti ranih intervencija. Prof. Kasari je posebno poznata po razvoju programa koji kombinuju prirodne i strukturisane metode kako bi podržali razvoj ključnih socijalnih i komunikacionih veština kod dece sa autizmom, od zajedničke pažnje i imitacije do složenijih socijalnih interakcija.
Tokom intervjua, profesorka je govorila o svojim iskustvima sa porodicama i decom sa razvojnim teškoćama, inovacijama u oblasti ranih intervencija i o tome kako uključivanje roditelja može značajno promeniti razvojni put deteta.
Prof. Kasari je poznata po svojim inovativnim radovima u oblasti rane socijalne komunikacije, intervencija zasnovanih na igri i adaptivnih modela terapije.
Fleksibilnost kao ključ uspeha u ranim intervencijama
“Fleksibilnost je najvažnija veština”
Outizam: Kada se osvrnete na svoje iskustvo, koje su najvažnije lekcije koje ste naučili radeći sa decom sa autizmom i njihovim porodicama?
Prof. Kasari: „Svaka porodica i svako dete donosi svoje jedinstvene izazove. Neki problemi su komunikacioni, neki socijalni, a neki vezani za ponašanje. Zato je fleksibilnost ključna. Svaka sesija mora da donese neki konkretan napredak. Kod programa intervencije, težimo tome da dete oseti uspeh već u prvoj sesiji – to gradi motivaciju i angažman. Ako roditelji i deca vide napredak, veća je verovatnoća da će ostati posvećeni programu. Zato je važno redovno uključivati roditelje u program intervencije i zajedno sa njima meriti rezultate tog rada“.
Profesorka naglašava da deca sa autizmom kao i njihove porodice mogu vrlo brzo izgubiti interesovanje ako ne osete konkretan napredak. Fleksibilan pristup znači da terapeut stalno prilagođava metode i aktivnosti detetovim potrebama i trenutnom nivou angažmana.
Angažovanje deteta kao osnova razvoja socijalne komunikacije
Outizam: Šta je ključno za podršku ranoj socijalnoj komunikaciji kod autizma?
Prof. Kasari: „Angažovanje deteta je osnova. Ako uspete da ga uključite, možete učiti veštine poput zajedničke pažnje, komunikacije, imitacije i socijalne inicijative – sve bazične veštine za kasniji razvoj. Direktna instrukcija je korisna, ali jednako je važno ostaviti detetu prostor da spontano komunicira i interaguje.“
Na primer tokom jedne sesije, dete koje je bilo povučeno i slabo komuniciralo počelo je da pokazuje interesovanje za komunikacionu tablu/komunikator tek kada mu je ponuđen izbor igračaka koje voli. To je primer “ulazne tačke angažovanja”, ključnog momenta za dalji razvoj komunikacije.
Inovacije u intervencijama
Outizam: Koje nove metode u tretmanu autizmu vam trenutno bude najviše interesovanja?
Prof. Kasari: „Adaptivan dizajn intervencija je fascinantan. Omogućava nam da vrlo rano procenimo reakciju deteta i sistematski prilagođavamo pristup ako nešto ne funkcioniše. Kombinovanje različitih strategija – DTT (Discrete Trial Training), naturalističkih bihejvioralnih programa i milieu terapija – daje najbolje rezultate. Podaci pokazuju da adaptivne kombinacije pružaju više koristi nego pojedinačne metode.“
Adaptivne intervencije znači da se naučno-dokazane metode stalno prilagođavaju detetovom odgovoru, što omogućava maksimalan napredak, kontinuiranu evaluaciju napretka i personalizaciju terapije. Ovo je posebno važno kod dece sa različitim nivoima razvoja i složenim komunikacionim potrebama.
Uloga roditelja u ranom razvoju deteta sa autizmom
Outizam: Kako osnaživanje roditelja kroz programe poput naturalističkih bihejvioralnih intervencija i intervencija za roditelje kao CST-Trening roditeljskih veština, utiče na razvoj deteta?
Prof. Kasari: „Roditelji su ključni partneri jer su dugoročni zagovornici za prava svog deteta. Ako znaju kada je potrebna profesionalna pomoć i ako se poduče metodama na adekvatan način mogu značajno doprineti svakodnevnom napretku. Male interakcije, podsticanje govora, imitacija i podrška igri, kumulativno menjaju razvojni tok deteta na duge staze. Na primer majka je naučila kako da koristi komunikacionu tablu kako bi dete komuniciralo tokom obroka kod kuće. Dete je ubrzo počelo da pokazuje željene predmete i van vremena za obroke, što je povećalo njegovu motivaciju za interakciju, smanjilo frustraciju i regulisalo ponašanje deteta”.
Budućnost i preporuke za rane intervencije
Outizam: Kako vidite budućnost ranih intervencija, posebno imajući u vidu da veštine poput zajedničke pažnje i igre predviđaju dugoročne ishode?
Prof. Kasari: „Nadam se da će rane intervencije postati strukturisanije i ciljane. To ne znači rigidnu DTT strukturu, već promišljen i sistematičan pristup u kojem su jasno definisani ciljevi i veštine koje razvijamo. Terapeuti trebaju biti dobro obučeni naučno-dokaznim i efikasnim intervencijama. Direktno modelovanje, vođena instrukcija i kontinuirana podrška su ključni. Kombinovanje prirodnih i bihejvioralnih metoda, prilagođenih detetovom ritmu i interesovanjima, stvara efikasnu strategiju za razvoj komunikacije i socijalnih veština, uz obavezno uključivanje i obuku roditelja.“
„Nije dovoljno samo pustiti dete da samo bira i radi šta hoće – potrebni su jasni ciljevi, instrukcije i podrška.“
Prof. Kasari svojim radom pokazuje koliko je važno ne samo započeti intervenciju rano, već i prilagoditi je svakom detetu i uključiti roditelje kao aktivne učesnike. Njeni programi i istraživanja donose nova saznanja o tome kako kombinovane i adaptivne metode mogu maksimalno podržati razvoj dece sa autizmom i osigurati dugoročne rezultate u socijalnom i komunikacionom razvoju.
Intervju vodila Nataša Srećković Milenković, spec.rane intervencije, logoped
Institut za mentalno zdravlje